Господар Јованов конак налази се у Чачку и подигнут је 1835. године. Зграда конака од 1979. године представља непокретно културно добро као споменик културе. Реч је о једном од најстаријих здањa старог градског језгра и резиденцијалном објекту члана владарске династије.
Господар Јован, рођени млађи брат кнеза Милоша Обреновића и Јеврема Обреновића, живео је у селу Пешти све до 1834. године када се преселио у Чачак где је постао начелник тамошњег округа. Он је следеће године подигао конак и то за време док је био сердар „Рашког сердарства”. Саградили су га мајстори „гоге” пореклом са југа Србије, док је надзиратељ градње био Јосиф Добровић. Градња је кратко трајала – од марта до септембра.
Јован Обреновић је у овом граду живео прилично кратко. Године 1942. отишао је из Чачка и није се више враћао. Након његове смрти, Ана, његова супруга из другог брака, дуго није могла да се одвоји од Чачка. Тек је 1865. године продала конак чиме је он дошао у руке трговцу Спасоју Тајсићу.[3] Након тога, конак је био дом Окружног начелства, па жандармеријске чете и, на крају, школске поликлинике. Данас се у овој згради налази Народни музеј Чачак.
Иако је Господар Јованов конак претрпео многе измене и преправке, а током бомбардовања Чачка 1941. био и знатно оштећен, враћен му је првобитни изглед приликом поправки у периоду од 1950. до 1953. године када су изведени санациони и конзерваторско-рестаураторски радови. Конак је обнављан и између 1972. и 1974. године, чиме је добио данашњи изглед. Такође, до препокривања ове грађевине дошло је 1997. и 2006. године.
Господар Јованов конак је у најстарија стамбена зграда у Чачку. Изграђена је у оријентално-балканском архитектонском стилу који је био чест током првог периода владавине кнеза Милоша. У питању је асиметрична спратна грађевина са високим подрумом озиданим каменом. Основа конака је правоугаона, са испадом и затвореном диванханом изнад улаза.
У приземљу поред хола налазе се три просторије, док се спрат користио за становање и пријем гостију. Првобитно се ту налазила и велика отворена диванхана која је касније зазидана. Већина соба има богато декорисану таваницу.
На предњој, главној фасади, изнад улаза на југоисточној страни и између два прозора, налази се сачуван и рестауриран насликани грб Јована Обреновића. На њему су представљена два лава која на постаменту са травнатом подлогом придржавају грб аутономне Кнежевине Србије – у питању је штит са оцилима на чију горњу ивицу је ослоњена отворена круна, изнад које је полумесец са звездом. Десни лав носи кнежевску круну а леви генералски калпак. Ова зидна слика упућује на јединство врховне и локалне власти почев од Другог српског устанка па до постизања аутономије. Кнез Србије је приказан као лав са круном, док нахијски кнез носи калпак. Ово ликовно решење је осмислио и спровео у дело или сликар Урош Кнежевић или локални иконописац прота Јанко Михаиловић Молер (Негришори, 1792 – Негришори, 1852).
