У XIX веку и до Првог светског рата
Почеци чачанске библиотеке сежу у 1848. годину, када су угледни грађани варошице од 1.000 становника основали „Друштво Читања Српско-Славенскиј Новина у Чачку“ 12/24. јануара 1848. Чланови друштва потицали су углавном из редова чиновника. Друштво се претплатило на десетак листова, који су се тада могли набавити искључиво у Београду.
Неповољне културно-просветне, али и финансијске околности условиле су да прво друштво за читање новина буде кратког века. Зато се 15/27. маја 1860. године оснива Читалиште у Чачку, уз звоњаву звона на градској цркви и пуцњаву прангија. Читалиште је убрзо стекло 80 чланова, али, како је остало записано „да је читалиште чачанско без мног(х) потреба и млого сиротно“, оно се гаси 1867. године „из неких узрока“. Ипак, међу тадашњим Чачанима преовладала је љубав према писаној речи и жеља да се не заостаје за другима, па је 5/17. јануара 1869. године основана нова Читаоница, која је 1874. године имала 68 чланова, преко 30 листова и часописа, као и више десетина књига. До 1881. године број чланова је опао на 45, листова на 15 а књига на 30 примерака, чему су узрок били ратови са Турском 1876–1878. године.
Непозната је судбина Читаонице, као и осталих покушаја образованих становника града на Западној Морави до Првог светског рата на успостављању сталне установе за културу читања. Остао је податак из 1899. године да је Читаоница „негда цветала а сада једва животари“. Читаоница је почетком XX века престала са радом, о чему сведочи „споразум” у Начелству округа чачанског 1909. године о отварању и оснивању јавне библиотеке, „јер се у Чачку и околини осећа потреба и жеља за оснивање…“.
Између два светска рата
Рад читаонице, под именом Чачанска грађанска читаоница, обновљен је почетком 1921. године, након што је током Првог светског рата књижни фонд уништен. Лист „Правда” из Београда је 3. фебруара 1921. године пренео апел чачанске читаонице уредништвима листова, журнала и часописа за слање издања. Ова установа није опстала (престала је са радом око 1928. године), али је 16. маја 1934. године у Учитељском дому у Чачку почела да ради Уједињена књижница и читаоница, која је до краја 1936. године имала 476 чланова и 3.000 књига. Овако устројена Књижница радила је до 7. маја 1937. године, када је распуштена одлуком власти, под сумњом да је легло комуниста. Обнову рада Уједињене књижнице и читаонице Министарство просвете одобрило је 29. августа 1939. године, мада је Уједињена књижница стварно почела да ради 26. априла 1939. године и то само два сата недељно. Председник Управе књижнице био је Стеван К. Вучковић, учитељ у пензији, а књижничар је била Маргита М. Радовић, професор. Вредно је напоменути да је Уједињена књижница 1939. године имала и једну „покретну књижницу“, са садржајима примереним селу, па се према потребама селила из једног села у друго и била пропагатор образовања и читања у руралним срединама.
Оснивање данашње библиотеке
Окончање Другог светског рата и смиривање прилика у земљи било је плодотворно за оснивање Градске књижнице и читаонице фебруара 1946. године. Књиге за читаоницу прикупљане су од грађана у „недељи прикупљања књига у граду“, што је био иницијални фонд књига библиотеке. Одлуком Народног одбора општине Чачак 5. априла 1961. године установа добија име Градска библиотека.
Градска књижница је након другог светског рата била смештена у Луковића дућанима на месту данашње књижаре „Бранислав Нушић“ у Дому културе, да би око 1950. године била пресељена у три просторије на спрату данашњег биоскопа „Сутјеска“. Године 1965. Градска библиотека усељава се у просторије бившег хотела „Касина“, да би по завршетку изградње Дома културе библиотека ту добила 400 метара квадратних простора 1974. године, где је и до данас подстанар. Стара и позната Вирерова или Хаџића кућа, у Господар Јовановој улици, додељена је на коришћење Градској библиотеци 1986. године.
Од 1994. године библиотека у Чачку је матична за подручје општина Чачак, Горњи Милановац, Лучани и Ивањица. Управни одбор Градске библиотеке септембра 1998. године, поводом 150 година постојања, прихватио је иницијативу да установа носи име Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ Чачак.
Рад Градске библиотеке данас
Од 2019. године Библиотека је смештена у новој згради у Синђелићевој улици бр. 24, која испуњава највише стандарде за јавне библиотеке и као установа културе једна је од најсавременијих у Србији. Са 3.500 m2 она је у нашој земљи највећа јавна библиотека под једним кровом. Књижни фонд Библиотеке броји више од 250.000 публикација, у штампаном или дигиталном облику, у оквиру којег се налазе стручне публикације, белетристика, старе и ретке књиге, три легата, часописи, ситни библиотечки материјал (разгледнице, фотографије, плакати) итд. Библиотека припада значајнијим издавачима међу јавним библиотекама Србије. Укупан број активних корисника Библиотеке је око 9.000 на годишњем нивоу, а број пружених услуга преко 200.000. У 2019. години Библиотека је у оквиру Cobiss мреже од 230 библиотека у Србији била друга по укупном броју корисника, одмах иза Народне библиотеке Србије.
Пружање услуга свим узрастима и категоријама становништва организован је преко рада одељења и служби: Одељење за децу и младе, Позајмно одељење за одрасле, Одељење стручне књиге и референсне збирке, Завичајно, Одељење набавке и стручне обраде, Одељење периодике, Матична служба, Одељење културно-просветне и издавачке делатности, Одељење за дигитализацију и нове технологије. Библиотека активно обавља своју делатност и у четири сеоска огранка у Заблаћу, Мрчајевцима, Прељини и Пријевору.
Сва одељења Библиотеке су модерно опремљена. Одељење за децу и младе представља једно од најлепших и највећих дечјих одељења на овим просторима (300 m2). Корисници Библиотеке имају 70 места у најсавременијим читаоницама за коришћење дневне штампе и интернета, литературе у одељењима, за радионице, као и за предах уз књиге на посебно осмишљеним местима. У току је формирање Одељења стране књиге, које ће омогућити доступност књига и друге грађе на великом броју језика света, а тиме и додатне могућности за образовање и усавршавање.
Библиотека поседује три сале за културно-едукативне садржаје, групно учење или неформалне састанке (за максимално седење 35, 90 и 250 особа), као и галеријски простор за излагање, кафе-клуб, велику терасу итд. У оквиру свог објекта између осталог располаже и полуотвореним унутрашњим двориштем од 300 m2 у којем се налази амфитеатар са сценом за летње садржаје.
Сваке године Библиотека организује две препознатљиве манифестације (Дисово пролеће и Штампана реч) као и бројне програме: књижевне вечери, трибине, изложбе, предавања, радионице, квизове за децу и младе, гостовање писаца и других уметника, организоване посете ученика…
Градска библиотека поседује и Собу легата која обједињује три постојећа легата-библиотеке целине које установа баштини дуги низ година, а пресељењем у нову зграду омогућена је њихова достојна презентација и популаризација. У легатима Миливоја и Божидарке Филиповић, Јована Давидовића и Синише Пауновића могу се видети музејски примерци рукописа, старе и ретке књиге, речници на многим светским језицима, примерци минијатурне књиге, лична преписка са савременицима (Иво Андрић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Момчило Настасијевић и други) уметнички предмети, намештај, колекционарски примерци и њихове личне ствари… Током 2020-2021. године формираће се још једна изузетно вредна библиотека целина завичајног књижевника Бранка В. Радичевића.